Danas vrsta domaćeg psa je primer vrlo velike varijabilnosti, a koje su čoveku poslužile za stvaranje današnjeg velikog broja rasa. Varijabilnosto koje danas zapažamo dovele su do tako velikih morfoloških, fizioloških i psiholoških razlika u odnosu na divljeg pretka. Taj veliki dijapazon razlike među jedinkama iste vrste naveo nas je na potrebu klasifikacije i razvrstavanja po kategorijama i grupama.
Rase pasa se mogu sistematizovati na različite načine. Podela često zavisi o shvatanju autora koji rade sistematizaciju. Zbog toga se u raznim kinološkim publikacijama susreću i različite podele rasa koje su vezane ili za lično shvatanje autora ili zavise od podele koju propisuje određena kinološka organizacija.
Danas postoje tri sistematizacije. Podela koju propisuje Međunarodna kinološka federacija (FCI), podela koju propisuje Američki kinološki savez (AKC) i podela od strane Britanskog kinološkog saveza (BC). Podela Kanadskog kinološkog saveza (CKC) je identična podeli britanskog.
Pošto se ove kinološke organizacije međusobno uvažavaju, a pošto je naša zemlja članica Međunarodne kinološke federacije u na sajtu će biti prikazana detaljna sistematika FCI kao i standardi koje je usvojila komisija za standarde Međunarodne kinološke federacije.
Standard određene rase predstavlja opis idealno građenog psa. Svaki standard pise i određuje matična zemlja za određenu rasu, i samo je ona ovlašćena za izmene i dopune tih standarda. Da bi rasa postala zvanično priznata od strane FCI mora proteći najmanje 10 godina od uslovnog priznavanja te rase. Način priznavanja i sticanja statusa uslovno ili zvanično priznate rase propisani su pravilnicima FCI.
Međunarodna kinološka federacija (Federation Cynologique International) podelila je pse u četiri kategorije, i 10 FCI grupa i to:
- kategorija – Ovčarski psi, psi za čuvanje zaštitu i pratnju
- kategorija – Lovački psi
- kategorija – Psi za društvo i razonodu
- kategorija – Hrtovi
Kategorija 1 se deli na dve grupe
I FCI grupa – Ovšarski psi i psi terači stoke
II FCI grupa – Psi za čuvanje , zaštiti i ptratnju – pinčeri, šnauceri, molosi
Kategorija 2 se deli u šest grupa
III FCI grupa – Terijeri
IV FCI grupa – Jazavičari
V FCI grupa – Polarni psi , špicevi i primitivni tip pasa
VI FCI grupa – Goniči
VII FCI grupa – Ptičari
VIII FCI grupa – Španijeli, retriveri i psi za vodu
Kategorija 3 ima jednu grupu
IX FCI grupa – Psi za pratnju i razonodu
Kategorija 4 ima jednu grupu
X FCI grupa – Hrtovi
Često se koristi i morfološka klasifikacija pasa koju takođe prihvata FCI. Po ovom sistemu psi su podeljeni u četiri tipa:
Lupoidni tip
Brakoidni tip
Molosoidni tip
Graoidni tip
Psi se mogu sitematizovati i u zavisnosti od visine grebena, dužine tela, dužine ili dubine grudi, dužine nogu ili obima grudnog koša.
Na osnovu ovih parametara pse možemo podeliti na sledeće tipove:
Dolikomorfni tip – sa naglašenim longitudinalnim dijametrom
Mesomorfni tip – sa harmonično razvijenom dužinom , širinom i visinom trupa (belgijski ovčar)
Brahimorfni tip – kod koga je izražen transverzalni dijametar (buldog)
Ancilomorfni tip – Kod kojeg su udovi nesrazmerno kratki (jazavičari)
Podela rasa se može izvšiti i na osnovu rada za koju se psi upotrebljavaju, pa stoga razlikujemo: lovačke i sportske pse. Lovački se mogu podeliti na: goniče, ptičare, cunjavce, krvoslednike, jamare, retrivere, hrtove. Sportski se mogu podeliti na: čuvare stada, za vuču, za društvo
Na osnovu upotrebe pasa za rad, rase su podeljene po sistemu Američkog kinološkog saveza u osam grupa i to:
- Sportski psi (Sporting dogs)
- Goniči (Hound)
- Radni psi (Working dogs)
- Terijeri (Terriers)
- Patuljasti psi (Toy dogs)
- Nesportski (Non sporting dogs)
- Čuvari stada (Hearding group)
- Mešovita klasa (Miscellaneous class)
Sličnu podelu ima i Britanski kinološki savez i Kanadski kinološki savez stim da ona ima 7 grupa.
- Goniči (Hounds)
- Radni psi (Working dogs)
- Terijeri (Terriers)
- Cunjavci (Gundog)
- Pastirski psi (Pastoral)
- Patuljasti psi (Toy)
- Upotrebni psi (Utility)